Svako društvo za upravljanje je dužno da ima pravilnik o tarifi i da naplaćuje naknade i troškove za svaki fond kojim upravlja u skladu sa njim.
Treba razlikovati naknade i troškove koje društva za upravljanje naplaćuju od investitora.

Naknade su prihod društva za upravljanje i ono ih naplaćuje za uslugu upravljanja fondom.

Kod otvorenih fondova postoje sledeće naknade:

naknada za kupovinu investicionih jedinica – naplaćuje se kao procenat od uloga investitora u fond (od uloga prvo se oduzima ova naknada pa se ostatak koristi za kupovinu investicionih jedinica)
naknada za upravljanje imovinom fonda – godišnja naknada koja se obračunava svakodnevno kao procenat imovine fonda
naknada za otkup investicionih jedinica – naplaćuje se kada član fonda želi da povuče svoj ulog iz fonda i da unovči investicione jedinice koje poseduje

Važno je imati u vidu da je samo naknada za otkup investicionih jedinica zakonski ograničena na 1% a sve ostale naknade društva za upravljanje sama određuju.

Kod zatvorenih fondova postoji samo godišnja naknada za upravljanje imovinom fonda s obzirom da se trgovina akcijama fonda vrši na organizovanom tržištu preko brokersko-dilerskog društva, a troškovi su isti kao kod trgovine bilo kojim akcijama.

Troškovi koji se naplaćuju iz imovine fonda se odnose na troškove vezane za trgovinu hartijama od vrednosti (provizije brokersko-dilerskog društva, Berze, Centralnog registra) kao i trokovi kastodi banke i eksterne revizije.

Naknade i troškovi fonda mogu značajno smanjiti prinose koje ćete ostvariti investiranjem pa je veoma bitno da razumete koliko iznose u fondu u koji želite da investirate. S druge strane, visoke naknade i troškovi ne moraju da budu loši ukoliko znače da fondom upravljaju izuzetno stručni portfolio menadžeri ili da, na primer, fond aktivno investira što će vam doneti izuzetno visoke prinose.

// Povratak